beats by dre cheap

moja ispovjest XI: italija

naoruzan dobrim izgledom, pamecu i odlicnim poznavanjem esperanta, krocio sam u evropu. ispostavilo se da je ovaj momenat sa eperantom totalni promasaj. iako mu je cilj bio da postane univerzalini jezik, to se nije dogodilo, vec je posao jezik nekolicine fanatika, zeljnih izdvajanja od okoline. ipak brzo sam se snasao i shvatio da ipak postoji jedan univerzalni jezik na svijetu, a to je govor tijela. s obzirom da nisam imao ni mjesto za spavanje, ni hranu, fakticki nista konkretno, morao sam da se koristim ovim univerzalnim jezikom cesto. nisam se zelio zadrzavati na jednom mjestu tako da sam konstantno putovao. od hladnih i plavih sjevernih italijana, nabasao sam do tamnih i sirokogrudih juznjaka. do tada sam vec savladao italijanski toliko da mogu neke osnovne recenice da sastavim. kod napolitanaca nisam morao ni da se koristim toliko "univerzalnim jezikom". ljudi su bili toliko srdacni da su i bez toga davali smjestaj i hranu. pri tome su konstantno nesto pricali, galamili, smijali se... jedan od najboljih domacina zvao se antonio. imao je zenu kojoj je konstantno bilo vruce. isfrustriran njenim stalnim kukanjem o vrucini, covjek je dolazio na granicu ludila. s obzirom da je svuda bio poznat kao dobar covjek mnogi su mu zeljeli pomoci. to je doslo i do uha glavnog mafijasa napolija don kohita. s obzirom da je ranije napravio mnogo losih stvari, zbog kojih je bio omrazen u narodu, on je htio da podigne svoju popularnost tako sto ce pomoci antoniu. onako glup rjesenje je pronasao u tome da "ohladi" antonijevu zenu. i pored sve kuknjave i zalopojki, antonio je bio ludo zaljubljen u svoju zenu i njeno ubistvo mu je jako tesko palo. citav kraj je ucestvovao u njegovoj tuzi. odlucio sam ga osvetiti!

NAPR─ÉIVANJE
http://soe.blogger.ba
18/08/2005 12:58