beats by dre cheap

moja ispovjest IX: carina

iako sam prirodni talenat i magnet za zene, ipak su se u par navrata desavali propusti. u cetvrtom razredu smo kao i svi krenuli na ekskurziju. tada je aktuelan bio rimini i skoro sve ekskurzije su isle u njega, pa tako i mi. atmosfera maksimalno pozitivna, svi veseli i sretni. odmah sam sjeo u prednji dio autobusa, kontajuci da cu tako izbjeci potencijalno neprijatne situacije, kad se navece izgase svjetla u autobusu. s obzirom da su ispred mene bili profesori, racunao sam da niko nije toliki hajvan, pa da napada u takvim situacijama. napad se desio na jednom potpuno neocekivanom mjestu. dosli smo do granice sa slovenijom i kako to vec sa nama biva, sa ondasnjim carinicima smo imali najvise problema. zbog nekakvog shvatanja bosanaca kao nizih zivotnih oblika, tamosnji carinici su uzeli sebi za sveti cilj da tim inferionim bicima prave sto vece probleme prije ulaza u zapadnu evropu. samim tim cinom bi ispadali gori balkanci od durmitorskih cobana, al haj ti debilu objasni to. izbacili su nas sve iz autobusa, pregledali detaljno svaku torbu i vratili nazad u autobus. ipak dalje se nije islo. morali smo cekati. vodic je vani pricao sa nekakvom plavkom, koja je bila u ranim tridesetim godinama. na kraju se vratio, prisao mi, te objasnio da nas nece pustiti sve dok ona ne obavi "razgovor" sa mnom. naravno prva reakcija je bila odbijanje. nije u pitanju bio njen fizicki izgled, kojem vala nista falilo nije, nego moja refleksna odbojnost spram svega sto "moram" da uradim. prica se brzo rasirila svuda, te sam bio izlozen ogromnom pritisku svih putnika autobusa. na kraju sam se morao zrtvovati za dobrobit vecine. odvukla me u nekakvu svoju kancelariju i pocela istovremeno da skida sebe i mene. moja ravnodusnost je splahnula, te sam se i ja bacio na posao. bacila me na sto i zajahala. sve je to bilo divno, dok u po posla ne poce nesretnica da jodla! prvi put suocen sa takvim zvukovima uzivo, sokirao sam se i prevrnuo sa stola zajedno s njom. zbunjeno smo gledali jedno u drugo. brzinski sam pokupio svoju odjecu i obukao se. sad ni njoj nista jasno nije bilo, te je i ona u tom nekakvom stanju polusoka pocela oblaciti svoju odoru. kad sam izasao svi su me docekali sa poklicima i veselo me tapsali po ledjima, dok sam ja kao furija uletio u autobus i sjeo na svoje mjesto. misleci da je posao obavljen kako treba, ostali carinici su podigli rampu i pustili nas. kad smo prosli u retrovizoru sam vidio kako iz kancelarije izljece ona sa poluzakopcanom kosuljom, koja je prelazila preko njenih golih nogu, te nesta mase u nasem pravcu, a zatim se histericno obraca svojim kolegama. granicu smo prosli i za ostalo me nije bilo briga.

NAPR─ÉIVANJE
http://soe.blogger.ba
12/08/2005 01:50